Klub ljubitelja Zippo upaljača Srbije

Zippo istorijat

I deo: Početak nastanka legende

Zippo je nastao u malom gradu u Pensilvaniji tridesetih godina prošlog veka kada su Sjedinjene države bile u sred najveće krize u istoriji. Uspeh Zippo-a je posledica dobre ideje, inicijative i napornog rada. Kreiranjem izdržljivog i funkcionalnog proizvoda, pametnog marketinga i inovativne doživotne garancije Zippo tokom godina prerasta u legendu i svetski prepoznatljiv brend. Sve je počelo jedne letnje večeri 1932. godine na igranci u Bredford lokalnom klubu za rekreaciju. Jedan od gostiju bio je i Džordž G. Blejzdel (George G. Blaisdell) koji će kasnije biti poznat pod nadimkom „Mr. Zippo“, koji je u tom trenutku tražio način da započne nekakav posao i zaradi novac.

Austrijski upaljač po kome je dizajniran Zippo

Austrijski upaljač po kome je dizajniran Zippo

Do tada nije imao nikakvu perspektivnu ideju i pošto mu je postalo dosadno da sluša razgovore o politici izašao je na terasu da zapali cigaretu. Tamo je video jednog svog poznanika koji je upravo palio cigaretu vedeći iz džepa nezgrapni mesingani upaljač sa kitnjastim gravurama. Upaljač se nikako nije uklapao uz sliku veoma uglađenog gospodina. Scena poznanika kako nespretno otvara poklopac upaljača bila je toliko smešna Blejsdelu da umalo nije počeo da se smeje. Obratio se poznaniku: „Lepo ste obučeni i sređeni. Zašto ne koristite elegantiji upaljač?“. Njegov poznanik je verovatno pomislio da se to ne tiče Blejzdela, ali je ipak kratko odgovorio: „Zato što radi.“ Blejzdelu su se celo veče te tri reči vrtele po glavi. Pomislio je kako u ovakvim teškim vremenima svako mora biti u potrazi za onim što je jeftino, a ipak dugotrajno i rubusno. Upaljač poreklom iz Austrije je bio upravo to. U stvari takvi proizvodi su uvek traženi, a ne samo u vreme krize. Posao sa upaljačima mu se odjednom činio obećavajućim.

 Blejzdel je ubrzo otkupio prava za američko tržište od austrijskog proizvođača . Kako bi unapredio izgled, hromirao je poklopac upaljača. Cena je tada iznosila jedan dolar. Blejzdel nije mogao da počne sa prodajom jer upaljači nisu radili kako je zamislio zbog nesavršenosti koje je otkrio na samom dizajnu upaljača. Tada je odlučio da mora sam da osmisli upaljač koji će paliti iz prve i biti otporan na vetar.

Originalni Zippo iz 1932. godine

Originalni Zippo iz 1932. godine

Pošto je definitivno napustio falični austrijski upaljač posvetio se osmišljavanju sopstvenog modela. Iznajmio je deo drugog sprata zgrade kompanije Rikerson & Prajd (Rickerson & Pryde, Inc.) u ulici Bojlon (Boylon street). Platio je mesečnu rentu od 10 dolara, zaposlio troje ljudi i krenuo da kreira svoj upaljač. Za lemljenje su koristili najobičniji električni rešo, a sva ostala oprema, od prese do zavarivača je bila nabavljena kao polovna. Ukupna cena opreme koju su nabavili je iznosila 260 dolara. Blejzdel je prvo smanjio upaljač tako da može da stane na dlan, a onda je dodao i malu šarku kojom je spojio poklopac i donji deo upaljača praveći tako jednu celinu. Ideja je bila da upaljač može da se koristi i samo jednom rukom. Posle je, po uzoru na austrijski upaljač, dodao i metalni štitnik oko fitilja kako bi upaljač bio otporniji na vetar. Naziv „Zipper“ (rajsfešlus, cibzar) učinio mu se veoma modernim za to vreme, pa ga je iskoristio u izmenjenom obliku: „Zippo“. Kompanija Zippo je popravljala sve vrste oštećenja i kvarova bez bilo kakvog troška po kupca. Upaljač bi bio vraćen u roku od 48 sati sa porukom „Zahvaljujemo vam se što ste nam pružili priliku da popravimo vaš upaljač“ (We thank you for the opportunity of serving your lighter). Posao o kome je Blejzdel maštao je konačno krenuo…

 

 

II deo: Put popločan trnjem i ružama…

Drugi deo priče postaje još zanimljiviji za kompaniju Zippo. Prve godine proizvodnje prodato je samo 1100 komada, premalo za ukus gospodina Blejzdela. Kao i svaki čovek koji poseduje snagu volje i viziju, umesto da odustane, on ulaže sav preostali novac u promovisanje svoje tvorevine. Deli uzorke i poklone vozačima na dugim rutama, prodavnicama nakita i duvana.

Lutrija Punchboards

Lutrija Punchboards

Prvi pravi uspeh Zippo doživljava kada upaljači postaju nagrade u igri na sreću zvanoj “Punchboards”. Naime, u drvenoj dasci je bio izbušen veliki broj rupa i u svaku se stavljao paprić sa brojem. Preko prednjeg dela sa rupicama bi se onda prelepio papir ili folija. Kada bi mušterija kupila tiket, za tadašnjih 2 centa, probušila bi jednu od rupa i izvukla listić. Ako bi paprić sadržao određeni broj, mušterija bi osvojila nagradu. Veliki broj berbernica, kafeterija, pivnica, bilijarskih sala i prodavnica duvana su ih posedovali kao vid zabave za posetioce. Iako poreklom još iz 18. veka, “Punchboards” tek početkom 20. veka doživljava procvat. Između 1910. i 1915. godine ih je prodato preko 30 miliona. Vrhunac je bio 1939. godine kada je prodato preko 50 miliona takvih ploča. Posle drugog svetskog rata popularnost im naglo opada zbog velikog broja prevara (npr. vlasnik postavi dobitni listić u određenu rupicu u dogovoru sa navodno slučajnom mušterijom koja osvaja nagradu) tako da su proglašene ilegalnim u nekim državama. Ukupno, u periodu od 1934. do 1940. godine, se procenjuje da je na ovaj način prodato čak 300.000 Zippo upaljača.

Zippo Kendall Motor Oil

Zippo Kendall Motor Oil

Ideja sa lutrijom imala je kratak vek, ali je dala gospodinu Blejzdelu još jednu odličnu ideju za promovisanje i unapređenje prodaje. 1936. godine kompanija za osiguranje iz države Iowa (Ajova) je tražila poklon za najbolje zaposlene kao nagradu u internim takmičenjima u prodaji osiguranja. Zippo je za njih napravio 200 posebno graviranih upaljača. Ideja je bila odlična i ubrzo je i lokalna kompanija iz Bradforda, Kendall Oil Company naručila 500 posebno graviranih upaljača kako bi ih delila kupcima i svojim zaposlenima. Na ovaj način je Zippo započeo veoma unosan posao sa reklamama na svojim upaljačima koji traje i dan danas, 80 godina kasnije.
3. mart 1936. godine je još jedan veoma bitan datum za Zippo pošto kompanija konačno dobija patentna prava za upaljač što se može videti po izmenjenom kodu sa donje strane na kome sada piše PAT 2032695.

 

Prva Zippo reklama

Prva Zippo reklama, 1937.

Pošto je gospodin Blejzdel primetio da prodavci nisu voljni da uzimaju artikle koji nisu reklamirani, decembra 1937. plaća čak 3.000 dolara, uglavnom pozajmljenog novca, za reklamu preko cele stranice u magazinu “Esquire” na kojoj je prikazana mlada dama koja pali cigaretu na vetru. Slika se zvala “Lepota koja odoleva vetru” (Windproof Beauty) autora Enoka Boleza (Enoc Bolese). Kasnije je postala poznatija i pod imenom Varga. Slika mlade žene imala je za cilj da se obrati čitaocima magazina tj. mlađim gradskim muškarcima. Takođe, ilustracija je korišćena i za Zippo ambalažu i postaje jedan od najprepoznatljivijih Zippo ikona. Nažalost, ulaganje se tada uopšte nije isplatilo pošto Zippo tada jednostavno nije imao dovoljno razvijenu distribuciju koja bi iskoristila efekat takve reklame. Kasnijih godina, kada su se stekli odgovarajući uslovi za plasman, kompanija se redovno reklamirala u mnogim velikim magazinima kao što su: Lifethe Saturday Evening Post i Reader’s Digest.

 

 

Prvi Barcroft 1939. godina

Prvi Barcroft 1939. godina

Zbog velikog povećanja prodaje preko lutrije kao i specijalnih narudžbina za reklame i poklone, gospodin Blejzdel odlučuje da je vreme da proširi proizvodnju. Prvo je zakupljen ceo sprat u zgradi Rikerson & Prajd, a 1938. Zippo zakupljuje celu zgradu u ulici Barbur (Barbour street), gde se premeštaju kancelarije i celokupna proizvodnja. Te iste godine predstavljen je i prvi stoni model. Visina upaljača je bila 4,5 inča (114,3 mm), a u njega je stajalo četiri puta više goriva nego u džepni model. Originalni naziv je bio #10 Table Lighter De Luxe. Poklopac je bio pričvršćen za postolje sa dve šarke i limitirana proizvodnja je trajala do 1941.
1938. godine gospodin Blejzdel odlučuje da ponovo podigne lestvicu i pokaže uspeh svoje kompanije. Po prvi put predstavlja Zippo upaljač napravljen od 14. karatnog zlata. Postojala su dva modela upaljača od čega je jedan model bio ceo poliran, a drugi je bio sa mašinski ugraviranim šarama na prednjoj i zadnjoj stani.

 

III deo: Put ka svetskoj slavi

U ovom periodu se nastavlja zanimljiva priča o kompaniji Zippo i gospodinu Blejzdelu. Sticajem užasnih ratnih okolnosti koje su zahvatile maltene celu planetu, ali i nizom odluka gospodina Blejzeda, videćemo kako Zippo nalazi put ka svetskoj slavi.Drugi svetski rat zvanično počinje 1939. godine invazijom Nemačke na Poljsku,  a u periodu od 1939. do 1941. godine Nemačka osvaja i drži pod kontrolom najveći deo Evrope. U junu 1941. sile Osovine napadaju i Rusiju koja se konačno priključuje Saveznicima, a Sjedinjene američke države ulaze u rat u decembru 1941. posle napada Japanske carske mornarice na Perl Harbur.

 

Ernie Pyle 1945

Ernie Pyle 1945

Uvidevši priliku da kao i za vreme Prvog svetskog rata radi za potrebe vojske Blejzdel dostavlja Zippo upaljače vojnim radnjama po izuzetno povoljnim nabavnim cenama. Maloprodajna cena je bila $1 i samim tim su bili najjeftiniji upaljači na tržištu u to vreme.
Zippo deli upaljače poznatim ličnostima, između ostalih i čuvenom ratnom dopisniku Erniju Pajlu (Ernie Pyle), osvajaču Pulicerove nagrade iz 1944. godine koji ih je delio vojnicima na frontovima sa kojih je izveštavao. Takođe, poznat je i kao autor nadimka Mr. Zippo.

 

 

Black Crackle 1943.

Black Crackle 1943.

Pošto je celokupna proizvodnja mesinga išla za potrebe vojske od 1942. godine Zippo upaljači počinju da se prave od čelika. Čelik je bio relativno lošeg kvaliteta i pošto nije mogao da se oblaže hromom ili niklom, odlučeno je da se kućišta farbaju u mat crnu boju i da se boja naknadno zapeče kako bi bila dugotrajnija. Takvi upaljači su dobili naziv Black crackle zbog boje koja bi od pečenja postajala krta i pucala dajući upaljaču hrapavi finiš. Prednosti su bile da tamna mat boja nije reflektovala svetlost kao i sprečavanje rđanja čelika.

 

 

Među vojnicima su se proširile priče o Zippo-u kao pouzdanom, dugotrajnom i praktičnom alatu za najrazličitije namene i američka vojska zakupljuje celokupnu proizvodnju u periodu od 1943. do 1945. godine. Kako često nije bilo odgovarajućeg, čistog benzina, upaljači su punjeni i običnim benzinom, dizelom, kerozinom, alkoholom, pa i alkoholnim pićima kao što je vodka. Zippo je radio sa svim tim gorivima.
Posle nekog vremena su među vojnicima polako krenule i fantastične priče o Zippo upaljaču koje su ga vremenom napravile američkom ikonom. Po jednoj je upaljač u džepu uniforme zaustavio neprijateljski metak. Druga je da je Zippo upaljač osvetljavao intrumente pilotu oštećenog aviona i omogućio mu da bezbedno sleti… Koristi se za podgrevanje i kuvanje hrane u šlemu…
Uporedo počinju da se pojavljuju i u filmovima, pogotovu ratnim (npr. Casablanca iz 1942. godine). Samo u 1945. godini ih je proizvedeno preko 3 miliona za potrebe vojske.

 

Promena točkića kremena

Promena točkića kremena

Zippo repair klinika je već bila legendarna sama po sebi pošto je svaka popravka besplatna, ali je takođe omogućila uvid u eventualne probleme dizajna upaljača. Ubrzo posle Drugog svetskog rata, 1946. godine, Blejzdel je otkrio da su se popravke najčešće odnosile na istrošene točkiće kremena koje je pravio eksterni dobavljač. Po cenu gubitka novca i smanjenja prodaje, odmah je zaustavio proizvodnju kako bi rešio problem. Odlučio je da nadalje proizvodnja točkića bude unutar kompanije i potrošeno je $300.000 na novi proces proizvodnje putem mašinskog utiskivanja šare na točkić. Razliku je moguće videti golim okom i sastoji se u tome da su na novom točkiću šare dijagonalne za razliku od starog gde su šare horizontalne. Novi točkići su vrhunskog kvaliteta izdržavajući oko 78000 paljenja i koriste se i dan danas. Proces je patentiran i predstavlja poslovnu tajnu kompanije. Još jedna promena je uvedena 1946. i odnosi si se na promenu broja rupica na štitniku plamena. Umesto 14 od sada je broj povećan na 16.

 

Zippo #10 De Luxe

Zippo #10 De Luxe

U ovom periodu je uvedno i nekoliko stonih upaljača. Prvo se 1947. godine uvodi blago skraćeni Zippo Table Lighter De Luxe #10, koji se od 1949. preimenuje u Barcroft. 1953 se skraćuje na 3.5 inča (88,9mm), a koristi se i običan unutrašnji deo umesto specijalnog. Proizvodnja je trajala sve do 1979. godine.
1949. se uvodi i #12 Lady Barcroft sa posebnim unutrašnjem delu namenjenom samo tom modelu. Zbog visokih troškova proizvodnja se prekida 1951. godine i samim tim ova serija  predstavlja izuzetan raritet.

 

 

Od 1939. do 1950. ceo komercijalni sektor se sastojao od samo dvoje ljudi koji su bili zaduženi za veoma velike regije i uglavnom su prodavali upaljače veleprodajama duvana. 1950. godine Blejzdel organizuje ceo komercijalni sektor sa zaduženima za tačno specifične regije. Takođe, proširuju ponudu i na prodavnice nakita, apoteke sa širokim asortimanom, prodavnice hrane i potreba za domaćinstvo.

Zippo 1950. godine otvara i prvu podružnicu u Kanadi: Zippo manufactiring Company of Canada Limited. Smeštena u Niagara Falls, Ontario, sastojala se od male fabrike koja je trebalo da poveća proizvodne kapacitete. Potez se pokazao odličnim i već 1952. dostiže proizvodnju od 20.000 upaljača dnevno i 9,5 miliona dolara godišnjeg profita.